Postoje značajne razlike u sistemu obrazovanja između Srbije i EU. Iako je Srbija potpisala Bolonjsku deklaraciju, postoje specifičnosti u načinu izvođenja nastave, ocenjivanja i organizacije studijskih programa.
Kvalitet školovanja u zemlji i inostranstvu
Kvalitet obrazovanja u Srbiji varira od univerziteta do univerziteta, a infrastruktura (naročito u manjim institucijama) ponekad može biti ograničena. Dok su neki univerziteti, poput Beogradskog ili Novosadskog, poznati po dobrom kvalitetu nastave i istraživanjima, ostali se suočavaju sa problemima u pogledu finansiranja i modernizacije.
Kvalitet obrazovanja u EU u velikoj meri zavisi od zemlje i univerziteta, ali generalno, evropski univerziteti pružaju visoko konkurentan obrazovni nivo i često imaju modernu infrastrukturu, kao i bogatstvo resursa za studente. Veliki univerziteti u Francuskoj, Nemačkoj ili Španiji imaju bolji pristup tehnologiji, laboratorijama i stručnim programima.
S obzirom na to da EU nudi mnogo prilika po pitanju edukacije, mladi iz Srbije se često opredeljuju da odu na studije u inostranstvo. Prema izveštajima iz prethodnih godina, oko 2.000 do 3.000 studenata iz Srbije učestvuje u razmenama ili studira na osnovnim, master ili doktorskim studijama u EU svake godine. Najpopularnije destinacije za studente iz Srbije su zemlje poput Nemačke, Francuske, Italije, Španije i Velike Britanije, ali i druge zemlje EU nude različite programe za strane studente.
Studentskim kreditima i stipendijama protiv visokih školarina
Studije u Srbiji su relativno jeftine u poređenju s većinom zemalja EU, ali studentske stipendije i krediti su ograničeni. Takođe, mogućnosti zapošljavanja tokom studija nisu tako razvijene kao u pojedinim zemljama EU.
Cene školarina u EU zavise od zemlje. U zapadnoevropskim zemljama (npr. Nemačka, Francuska, Velika Britanija), školarine mogu biti visoke, ali postoje mnoge mogućnosti za stipendije, subvencije i studentske kredite. Neke zemlje, poput Nemačke i Švedske, imaju besplatno školovanje ili vrlo niske školarine za studente iz EU, dok druge, poput Velike Britanije, mogu imati visoke naknade za strane studente.
Izazovi nakon školovanja
U Srbiji postoji izazov sa zapošljavanjem mladih, posebno u određenim sektorima. Mnogi studenti se suočavaju sa velikim konkurencijama na tržištu rada i nedostatkom adekvatnih praksi i iskustava.
U EU, tržište rada varira, ali mnoge zemlje nude široke mogućnosti zapošljavanja za diplomirane studente, naročito u industrijama kao što su IT, inženjering, medicina, obrazovanje i finansije. Takođe, postojanje različitih programa i inicijativa za zapošljavanje mladih u EU pomaže studentima da nađu posao ili stažiranja.
Studiranje u Srbiji i EU ima značajnih razlika, posebno u pogledu kvaliteta obrazovanja, mobilnosti, finansijskih mogućnosti i kulture. Dok Srbija nudi pristupačnije obrazovanje, EU pruža širi spektar prilika, bolje mogućnosti za mobilnost i kvalitetnu infrastrukturu. Studenti u EU mogu imati veće mogućnosti za međunarodnu karijeru, dok studenti u Srbiji mogu uživati u nižim troškovima života i obrazovanja, ali sa izazovima na tržištu rada.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Evropska perspektiva mladih u Srbiji: Zašto je Evropska unija značajna za mlade u našoj zemlji” finansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo za evropske integracije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
