Različita su mišljenja po pitanju Evropske unije. Iako često u medijima slušamo o zakonima donetim zarad ispunjavanja normi za ulazak naše države u EU i imamo pristup raznim informacijama, deluje da smo veoma neinformisani. Više ne razlikujemo verodostojne sadržaje od onih manje važnih i, u velikom broju slučajeva, lažnih.
Konstantno se u medijima provlači pitanje članstva Srbije u EU. Još nismo imali priliku da saznamo zašto se ono toliko potencira. Kako internet kaže, Evropska unija jeste regionalna organizacija evropskih država u okviru koje njene članice ostvaruju zajedničke ciljeve. Ona podržava privredni i društveni razvoj svojih članica, pruža im pomoć, štiti prava i interese državljana. To su neke od stavki koje možemo čuti u medijima, na internetu i slično. Evropska unija se zapravo zalaže i za mnogo više od navedenog, ali to je neka druga tema.
Od početka 2000-ih godina započeta je priča o tome kako je za našu državu najbolje i jedino rešenje da se pridruži EU. Ali za sam ulazak u Uniju potrebno je ispuniti neke zahteve. Upravo ispunjavanjem mnogih zahteva smo i pokušali da joj se pridružimo, međutim, ti pokušaji traju i danas.
Reforma obrazovanja
Prosveta u Srbiji se uglavnom zasniva na nekom starijem sistemu, ali ima i velikih novina. Naravno, tu su novi načini učenja, istraživanja, kao i savremena tehnologija koja umogome može pomoći deci u školi. Evropska unija je veoma pomogla Srbiji oko unapređenja školstva. U poslednje vreme stalno možemo čuti da Ministarstvo prosvete objavljuje nove zakone, nove pravilnike, sve nešto novo i drugačije. Ipak, meni se i pored svega toga nekako čini da obrazovni kadar nikada nije bio lošiji. Ne znam kako je bilo pre, ali trenutna situacija mi ne daje preveliku nadu i želju za ostvarenjem sopstvenih ciljeva ovde.
U narodu se konstantno spominju određene države kao vodeći primer kako organizovano društvo treba da izgleda. U većini slučajeva navode se Nemačka, Austrija i Francuska, i stalno se pravi paralela Srbije sa njima. Smatram da ne bi trebalo. Svaka država je za sebe, svaka ima neke sopstvene karakteristike i odlike po kojima je prepoznatljiva u svetu. Takve vrste poređenja, konkretno nama, nisu potrebne. Deluje mi kao da mi večio kasnimo za Evropom. U nekim slučajevima to i nije tako loše.
Postoje neke stvari koje naše društvo nije spremno da prihvati i to je apsolutno u redu. Drugačijeg smo mentaliteta, shvatanja, više cenimo porodicu nego posao. Ipak, novine nose i svoje dobre strane. Školovanje, recimo, uz pomoć EU dostiže reformacije. Da li su dobre ili ne, vreme će pokazati.
EU – prilika za napredak ili zabluda?
Evropska unija sigurno ima mana, ali o njima ćemo ređe čuti. U poslednje vreme veoma malo istražujem i informišem se. Sve manje verujem bilo kojoj vrsti medija. Nezavisnost treba da bude glavna odlika države, medija, pravosuđa i slično. Svesni smo da baš ta nezavisnost kod nas nije na zavidnom nivou. Čini mi se da ulaskom u Evropsku uniju možemo imati manje zloupotrebe medija, kao i njihovu slobodu.
Izuzetno je primetno da ljudi konstantno tragaju za nekim boljim životom. Zanemaruju ono što imaju pred sobom i traže nešto više. Umesto da srede ono što mogu i budu zadovoljni time što imaju, svi kolektivno jure za onim što nemaju. Po istom ili sličnom principu, radi i država. Ako mi sami sebi ne pomognemo, ne možemo očekivati da će to uraditi neko drugi.
Sa druge strane, ako težimo ka nekim ciljevima i razmišljamo o opštem narodnom dobru, moramo razmotriti sve resurse i mogućnosti pred nama. Smatram da treba iskoristiti priliku, ako je već imaš. Ako se vratimo na ulazak Srbije u EU, moramo se dokazivati, ispunjavati određene zahteve. Nije lako ući, a čini mi se da mi to olako shvatamo. Smatram da je EU dobra prilika za ostvarivanje viših ciljeva poput većeg standarda i mirnijeg života. Kažem mirnijeg, u pogledu većeg prava na slobodu govora, govor bez mržnje i slično.
Sve ima svoje mane i prednosti, stvar je o uglu posmatranja. Zato treba težiti ličnoj informisanosti. Svako može da izvede sopstvene zaključke o bilo kojoj temi. Čovek mora zauzeti stav. Ako govorimo o Evropskoj uniji, neophodno je da se informišemo, a onda da sami stvorimo sliku. Ne treba da nam je stvaraju političari, mediji i slični akteri. Radi relevantnijeg zaključivanja, bilo bi dobro da sagledamo različite vrste plasiranih sadržaja, ali ne i da slepo verujemo istim.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Evropska perspektiva mladih u Srbiji: Zašto je Evropska unija značajna za mlade u našoj zemlji” finansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo za evropske integracije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
