Mediji su svuda oko nas. I dok različiti mediji često kao po komandi plasiraju iste vesti ili bar sa istim povodom, od političke orijentacije tih medija, zavisi kako će vesti zvučati.
Mediji teže senzacionalizmu i upravo zato se iz naslova često naslućuje jedno, a u tekstu piše nešto sasvim drugo. Tu su i lažne vesti među kojima imamo one koje služe za zabavu, kao na satiričnom sajtu Njuz.net-a, dok su mnogo opasnije one koje nije lako prepoznati, a dolaze iz medija kojima uprkos kršenju Kodeksa, a sudeći prema tiražima i čitanosti, mnogi bezrezervno veruju. A nije retkost da se u našim medijima naiđe i na govor mržnje.
Gde i kako mladi konzumiraju medijske sadržaje
Mladi medijske sadržaje dele na one koji se često prate, poput društvenih mreža YouTube, Instagram i Tik-Tok kao novih medija, i one koji su jednako sveprisutni, ali retko su oblast interesovanja tinejdžera. Tinejdžeri posežu za njima tek ukoliko ih na njih upute pretraživači poput Google-a, kako bi došli do informacija potrebnih za ispunjavanje učeničkih zadataka (domaćih i drugih samostalnih radova).
Mislim da ih, u cilju što bržeg obavljanja zadatka, tinejdžeri aksiomatski prihvataju. Oni se usredsređuju na istaknute delove teksta, grafičke priloge ili sažetke. Jednom rečju – nedovoljno i površno. Kako je plasiranje informacija gotovo potpuno nekontrolisano, postoji opasnost od dolaska do netačnih podataka. Imao sam iskustva da na Google Earth-u vidim fotografije koje ne pripadaju lokalitetu u okviru kojeg su objavljene. Postoji mogućnost da su se, zbog nepažnje autora, tu možda i slučajno našle. Ali jedno je sigurno – valja sve proveriti i kritički posmatrati.
S druge strane, postoje sadržaji kreirani da budu zabavni i privuku pažnju. Tinejdžeri su svesni da ovi sajtovi imaju neprimerene, nerealne i netačne informacije, ali svakako bi i prilikom njihovog konzumiranja trebali da budu kritički nastrojeni, da ne zaborave da je njihova svrha zabava, i da to nisu informacije na koje se treba oslanjati, pamtiti ih ili širiti dalje.
Mladi kao tema izveštavanja
Mladi su najčešće u fokusu medija ukoliko se piše o kriminalu, delikventnom ponašanju i tome slično, o čemu svedoči i istraživanje CEPROM-a pod nazivom Medijska slika dece u Srbiji. Nađu se i lepe vesti o mladima, ali su one sporadične i u tom kontekstu se uglavnom spominju samo ukoliko postignu zavidne uspehe na takmičenjima. Dakle, ili crno ili belo, dok je većina mladih u stvari negde između.
U medijima, samo oni koji tačno znaju šta traže, mogu pronaći dovoljno sadržaja za mlade – prilike, mogućnosti, savete, korisne informacije… Upravo zato, medije u budućnosti mogu i treba da menjaju pametni, inovativni, dobronamerni mladi ljudi, koji će učestvovati u njihovom radu, jer na mladima svet i ostaje.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Evropska perspektiva mladih u Srbiji: Zašto je Evropska unija značajna za mlade u našoj zemlji” finansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo za evropske integracije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
