Srbija je od 2012. godine zvanično kandidat za ulazak u Evropsku uniju, ali je i dalje u fazi pregovora. Do sada su otvoreni razgovori o 22 od 35 poglavlja koja naša zemlja mora ispuniti da bi se učlanila. Lično sumnjam da ćemo kao država ući u EU do kraja ove decenije.
Jedan od glavnih razloga za to su uslovi koje ne ispunjavamo u pogledu slobode govora i medija. Većina novina, televizija i društvenih mreža zatrpana je propagandom koja Evropsku uniju predstavlja kao organizaciju koja našoj zemlji može naneti samo štetu.
U korist tome svedoče i neki od senzacionalističkih naslova koje smo mogli da pročitamo poput „Evropa ušla u rat? Igraju se vatrom. Na korak smo od…“ na portalu B92, zatim „Kreće haos u Briselu? Policija na nogama zbog ‘opsadnog’ stanja!“ na portalu Informer, ili „EVROPSKA UNIJA NA IVICI KRAHA Mračna vizija Emanuela Makrona: Možemo NESTATI sa tržišta“ na onlajn izdanju Blica.
Izveštavanje domaćih portala o EU pomoću klikbejt naslova i uz nedostatak jasnih, konkretnih i proverenih činjenica nije izuzetak, već pravilo. A ono što zabrinjava jeste činjenica da nakon čitanja ovakvih naslova, građani lako mogu stvoriti sliku o Evropskoj uniji kao haotičnoj organizaciji na ivici raspada.
Zašto mediji tako često predstavljaju Evropsku uniju kao organizaciju na ivici raspada?
Na ovo pitanje postoji mnogo mogućih odgovora. Smatram da onima koji finansiraju ove medije odgovara širenje dezinformacija o EU kako bi stvorili utisak da je u Srbiji situacija bolja, stabilnija i razvijenija. Time se možda pokušava sprečiti odlazak mladih iz zemlje, uz poruku da srećan i bezbedan život mogu pronaći unutar granica Srbije.
Osim toga, ovakve vesti često odgovaraju domaćim čitaocima, koja se ponekad ne slažu s vrednostima zastupljenim u EU. Jedno je sigurno, EU zaista ima i svojih loših strana, ali mediji o njima moraju izveštavati objektivno, nepristrano, jasno, koristeći činjenice i izostavljajući namerno kreiranje negativnog narativa.
Kako stati na put dezinformacijama?
Jedno od rešenja bi moglo biti pokretanje projekata koji bi građanima, posebno mladima, približili koristi od članstva, vrednosti koje su u Uniji zastupljene, edukovali ih i, na kraju krajeva, pružili odgovore na njihova pitanja i nedoumice o Evropskoj uniji. Takođe, važno je raditi na medijskoj pismenosti stanovništva kako bi pri čitanju senzacionalističkih naslova mogli da prepoznaju klikbejt i nauče kako dodatno proveriti informacije iz više izvora.
Iako je put Srbije ka Evropskoj uniji dug i izazovan, ključ uspeha leži u informisanosti i kritičkom promišljanju sadržaja koji nam se plasira. Samo tako možemo doneti ispravne odluke o budućnosti naše zemlje.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Evropska perspektiva mladih u Srbiji: Zašto je Evropska unija značajna za mlade u našoj zemlji” finansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo za evropske integracije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
