Nelojalna konkurencija, ugroženost, netransparentnost i diskriminacija samo su neki od komentara srpskih visokoškolskih ustanova na predlog o dolasku inostranih fakulteta u našu zemlju.
Veliki broj mladih se suočava sa važnom odlukom o izboru visokoškolske ustanove, pri čemu strani fakulteti postaju sve privlačnija opcija. U vreme globalizacije i sve dostupnijih mogućnosti, inostrani fakulteti koji bi poslovali u Srbiji doneli bi novu dinamiku na obrazovnu scenu.
Vlada Srbije je Predlog zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju na razmatranje Skupštini uputila 8. novembra bez javne rasprave. Odobrenjem ove dopune Zakona u obrazovni sistem Srbije bi se priključili inostrani fakulteti. Mladima bi se otvorila nova vrata u svetu studija bez napuštanja svoje domovine, izuzetno skupih školarina i prilagođavanja na potpuno nov život. Zašto je ovaj zahtev pored svih ovih benefita odbijen?
Šta kažu srednjoškolci?
Sprovedena je anketa u „Palanačkoj gimnaziji“ u Smederevskoj Palanci, sa ciljem da se učenici izjasne o ideji o upisivanju inostranih fakulteta. U anketi je učestvovalo približno 260 učenika naše škole. Na pitanje o spremnosti da razmotre mogućnost studiranja inostranog fakulteta, 60,8 % mladih odgovorilo je „Da”, što pokazuje da bi većina učenika razmotrila ovu opciju. Ovo ukazuje na značajno interesovanje za obrazovanje na inostranim fakultetima. U polju ispod većina obrazloženja bila je vezana za bolji pristup učenju i nove metode učenja. Preostali procenat koji je u anketi odgovorio negativno, ukazuje da postoji i znatan deo učenika koji iz različitih razloga nisu zainteresovani. Neki od obrazloženja su finansije i primena stranog jezika.
Na drugom grafikonu prikazani su odgovori na pitanje da li bi prisustvo inostranih fakulteta u Srbiji uticalo na interesovanje za ,,domaće’’ fakultete. Kod 66,7 % učesnika odgovor je bio ,,Ne’’, što ukazuje da većina smatra da dolazak inostranih fakulteta neće značajno smanjiti interesovanje za naše obrazovne ustanove. To može značiti da mladi i dalje vrednuju prednosti ,,domaćih’’ fakulteta, kao što su pristupačnost, povezanost sa lokalnim tržištem rada ili tradicija.
Sudeći po odgovorima na pitanje da li inostrane fakultete smatraju prestižnim, 54,9 % učesnika odgovorilo je potvrdno. Ovo može biti rezultat percepcije o kvalitetu obrazovanja, međunarodnim mogućnostima, kao i globalnom ugledu koji često prati ove institucije. Rezultati ukazuju na podeljena mišljenja, međutim s obzirom na relativno mali procenat razlike, jasno je da značajan deo populacije ostaje neutralan ili skeptičan prema ovoj ideji.
Čak 76% učesnika smatra da bi inostrana diploma imala veći značaj pri zapošljavanju. Ovo jasno ukazuje na to da većina veruje u prednosti koje pruža obrazovanje na inostranim fakultetima, posebno kada su u pitanju mogućnosti za zapošljavanje na konkurentnom tržištu rada. Ova percepcija može biti povezana s globalnim standardima koje oni nude, kao i šansom za razvoj veština i kontakata koji su cenjeni u poslovnom svetu. Dok 24% srednjoškolaca ne smatra da diploma inostranog fakulteta pruža veće šanse za zapošljavanje. Ovi rezultati odražavaju stav da diploma nije ključni faktor za uspeh na tržištu rada. Rezultati ukazuju na podeljena mišljenja među budućim studentima.
Većina razmatra studiranje na inostranim fakultetima, ali u isto vreme veći deo učenika ne smatra da će dolazak stranih fakulteta u Srbiju smanjiti interes za domaće obrazovne ustanove. Ovo pokazuje da postoji znatan interes za obrazovne prilike na inostranim fakultetima, ali da domaći fakulteti i dalje imaju stabilnu bazu podrške među studentima. Takođe rezultati jasno pokazuju da mladi generalno prepoznaju vrednost i prestiž inostranih fakulteta, iako su mišljenja o prestižu nešto podeljena. S druge strane, većina veruje u značaj inostrane diplome pri zapošljavanju, što sugeriše da postoji široko rasprostranjeno uverenje da obrazovanje na inostranim fakultetima pruža konkurentsku prednost na tržištu rada.
Šta podrazumeva Predlog zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju?
Iz stava 1. i 2. člana 52a Predloga zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju, Ministarstvo može izdati dozvolu za rad inostranoj visokoškolskoj ustanovi za izvođenje studijskih programa osnovnih, master i doktorskih akademskih studija na osnovu sporazuma koji Ministarstvo potpisuje sa inostranom visokoškolskom ustanovom. Sporazum sadrži elemente kojima se uređuju pitanja koja se odnose na organizaciju rada visokoškolske ustanove, način finansiranja rada, angažovanje nastavnog osoblja, režim studija, upis studenata i način organizovanja nastave, pitanje načina plaćanja naknada studenata za školarinu i druge troškove kao i druga pitanja od značaja za izvođenje studijskih programa.
U cilju unapređenja delatnosti i podizanja kvaliteta rada, troškovi, odnosno delovi troškova studenata državljana Srbije bili bi obezbeđeni iz budžeta Srbije.
Uslovi za izdavanje dozvole za rad stranim visokoškolskim ustanovama
Uslov iz 1. člana ovog zakona jeste da inostrana visokoškolska ustanova bude akreditovana u državi u kojoj ima sedište i da su studijski programi za koje dobija dozvolu za rad akreditovani u državi u kojoj ima sedište.
Delatnost ustanove se mora obavljati u predstavništvu koje je navedeno u dozvoli za rad.
Javne isprave izdate od ustanove Srbiji smatraju se stranim visokoškolskim ispravama.
Povlačenje Predloga zakona
U zvaničnom obrazloženju zaključka o povlačenju, Vlada navodi da je tako odlučeno ,,zbog potrebe za dodatnim konsultacijama“.
Zaključak Fakulteta političkih nauka (FPN) i Univerziteta u Beogradu (UB) glasi:
“Mada je Vlada povukla ovaj predlog izmena Zakona o visokom obrazovanju, obrazloženje koje ističe, navodne pritiske i ucene rukovodstva univerziteta, ukazuje da nije reč o prihvatanju razložnih objašnjenja i kritika, već o povlačenju usled pritiska javnosti i akademskih radnika. Poučeni iskustvom iz nekih prethodnih slučajeva delovanja Vlade, mislimo da je skoro izvesno samo reč o taktičkom odlaganju odgovarajućih izmena Zakona o visokom obrazovanju. Nastavno-naučno (NN) veće FPN-a zato poziva druge fakultete UB-a, kao i celu domaću akademsku zajednicu, na saradnju da bi sprečili potencijalno vraćanje predloga izmena Zakona o visokom obrazovanju u istom ili sličnom obliku u narednom razdoblju.”
Nastavno-naučno veće FPN-a, kako navodi, i posle povlačenja dopune zakona iz skupštinske procedure protestuje povodom predloženih izmena zakona koje predviđaju dozvolu rada stranim ustanovama visokog obrazovanja bez akreditacije i sa državnim subvencijama. Prihvatanje takvih rešenja, o kojima nije bilo stručne i javne rasprave, kako upozoravaju, ozbiljno bi ugrozilo rad domaćih visokoškolskih ustanova.
Da li ima nade?
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević izjavio je da će zbog nezapamćenih pritisaka i ucena rukovodstva Univerziteta Vlada doneti odluku o povlačenju Predloga zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju.
„Nažalost, postoje ljudi koji ne žele da naša deca studiraju na stranim univerzitetima i da to mogu u Srbiji, a ne van naše zemlje. Bez obzira na sve pritiske, nastavićemo da se borimo i naša zemlja će biti zemlja razvoja i napretka, u kojoj će naša deca imati mogućnost slobodnog izbora da se obrazuju tamo gde žele i da ostanu u svojoj domovini“, rekao je predsednik Vlade Srbije, kako prenosi N1.
Predsednik Republike Aleksandar Vučić naveo je da je „očajan zbog takve odluke Vlade“ i da će razmotriti da lično podnese taj zakonski predlog Narodnoj skupštini Srbije, prema pisanju Radija Slobodna Evropa.
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izjavila je, prema pisanju Insajdera, da Predlog zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju nije stavljen ad akta i da će se u narednom periodu ponovo naći u skupštinskoj proceduri.
Na pitanje kako komentariše mogućnost koju je najavio predsednik Srbije da on lično podnese predlog tog zakona Narodnoj skupštini, Đukić Dejanović je objasnila da se radi na dopunama.
„To su baš dopune zakona i mi smo predvideli da sa jednim-dva člana zapravo dopunimo postojeći zakon i rešimo ovo pitanje. Suština je da oni fakulteti koji su u svom sistemu akreditacije, u svojim zemljama i po svojim stručnim programima vrlo kvalitetni i gde naša deca rado odlaze da bi stekla ta znanja i informacije budu dostupniji i da budu kod nas, i tu interes imaju roditelji i mladi ljudi“, istakla je ministarka.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Evropska perspektiva mladih u Srbiji: Zašto je Evropska unija značajna za mlade u našoj zemlji” finansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo za evropske integracije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
