- Slušajte svoju decu s ciljem da ih razumete
Sedite i slušajte svoju decu bez da im samo postavljate pravila i dajte savete koji su njima „krindž”. Odrasli i sami upadaju u zamke medijske manipulacije, pa tako ne možete očekivati da se deca sama snalaze u medijskom prostoru bez vaše aktivne podrške i modelovanja ponašanja.
- Razgovarajte o medijskom sadržaju koji konzumiraju
Imajući u vidu da deca mogu primiti na hiljade informacija tokom samo nekoliko sati na internetu, a da nisu ni kognitivno ni emocionalno zrela da sve razumeju, važno je da razgovarate sa njima o onome što konzumiraju. Pitajte decu šta se priča na društvenim mrežama (npr. na TikToku) o određenoj temi. Tražite od njih da vam pokažu sadržaj i uporedite ga zajedno sa onim na šta ste vi naišli. Deca znaju mnogo (ne i sve) o digitalnoj pismenosti, dok roditelji znaju mnogo o životu. Kroz razgovor, saradnju i zajedničko učenje stvarate čaroliju boljeg međusobnog razumevanja i pomažete detetu da obradi ogroman broj informacija kojima je izloženo.
- Naučite ih kritičkom posmatranju društvenih pojava
Roditelji ne mogu u potpunosti zaštititi decu od nepoželjnih sadržaja, ali ih mogu naučiti da kritički promatraju i analiziraju sve pojave u društvu, uključujući medijske objave. Ukazujte im na sadržaje koji mogu imati negativan uticaj, na to ko objavljuje informacije i zašto, jer je razumevanje motiva i ciljeva ključno za razvoj kritičkog mišljenja
- Negujte medijsku, digitalnu i političku pismenost
Pričajte sa decom o političkim i društvenim kontekstima koji ih okružuju. Politički pismen čovek zna šta znači aktivan građanin i kakav je njegov doprinos demokratskom društvu, dok je politička pismenost, ujedno i nadređena medijskoj i digitalnoj.
- Fokusirajte komunikaciju na životne, ne samo na medijske i digitalne aspekte
Ne morate znati šta deci znači emotikon vatrice na Snapchat-u, ali ih možete pitati kako se osećaju kada ih dobiju, a kako kada ih ne dobiju, a dobio ih je neko drugi. Pristupajte temama i tako što ćete ih pitati da li su možda svojim ponašanjem na digitalnim platformama doprineli tome da neko bude povređen, kao i šta neki sadržaj koji su podelili govori o njima. Podstičite ih da razvijaju empatiju i saradnju sa drugarima.
- Budite svesni međugeneracijskog jaza i medijske slike detinjstva
Mediji dominantno izveštavaju o nasilju i incidentima bez dečijeg glasa, što stvara duboko iskrivljenu sliku detinjstva. Tradicionalni mediji ne daju priliku da se deca vide, čuju i dublje razumeju kroz pozitivne teme ili one koje otvaraju važna socijalna pitanja, što doprinosi ogromnom međugeneracijskom jazu. Nastojte da percepciju svog i druge dece gradite na osnovu razgovora sa njima, a ne sadržaja koje konzumirate.
Ovi saveti bazirani su na ključnim nalazima i problemima identifikovanim u CEPROM-ovom istraživanju „Medijska slika dece u Srbiji 2025.” koje je sprovedeno od 1. juna do 10. avgusta i obuhvatilo je izveštavanje o deci u devet dnevnih novina, 20 najposećenijih portala i centralnim informativnim emisijama pet televizija sa nacionalnom frekvencijom, kao i na intervjuima sa medijskim profesionalcima i psiholozima.
Ovaj materijal nastao je na projektu „Medijska slika dece u Srbiji 2025.”, a u okviru šireg projekta „Prava deteta su ljudska prava” koji podržava Delegacija Evropske unije, a sprovodi Užički centar za prava deteta (UCPD). Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM) i ona nužno ne odražava zvanične stavove Evropske unije.
