- Poštujte Kodeks novinara i novinarki Srbije
Prvo i najvažnije pravilo uvek mora biti da se ne naškodi detetu, pa tako novinarska pažnja mora biti pojačana pri pisanju o deci kao jednoj od najosetljivijih kategorija društva, jer su posledice kršenja etičkih i profesionalnih standarda mnogo veće i dugotrajnije nego kod odraslih.
- Neka zaštita identiteta deteta bude prioritet
Izbegavajte direktno ili indirektno otkrivanje identiteta deteta kroz iznošenje imena roditelja, adrese stanovanja, naziva škole koju pohađa i sličnih informacija, naročito ako je to dete pretrpelo nasilje, zlostavljanje ili nesreću. Čuvajte integritet sve dece, uključujući i maloletne prestupnike. Neodgovornim izveštavanjem (otkrivanjem identiteta) novinari mogu obeležiti dete za ceo život, naneti mu dodatnu štetu i dovesti do reviktimizacije, odnosno onemogućiti detetu koje je doživelo traumatično iskustvo da se vrati normalnom životu, čime se zanemaruje „najbolji interes deteta” kao princip Konvencije o pravima deteta.
- Odbacite senzacionalizam i zloupotrebu deteta kao „mamca”
Izbegavajte prikazivanje ponižene, napaćene dece, dece koja su predmet roditeljskih sporova i zloupotrebu njihovog bola kao medijsku senzaciju. Izveštavajte uz adekvatnu analizu, kontekst neophodan za razumevanje teme, istraživanje uzroka, posledica i potencijalnog rešenja, sa ciljem da pokrenete pozitivne promene i važna socijalna pitanja kako biste poboljšali položaj dece.
- Uključite glas dece kad god je to opravdano
Kada izveštavate za decu, uključite i njihov glas jer oni razumeju jezik jedni drugih. Kada izveštavate o deci, prvo razgovarajte sa njima o određenoj temi ili fenomenu, a potom informaciju prenesite na način razumljiv starijim generacijama. Medijski pristup koji oduzima deci mogućnost da govore o temama koje ih se tiču dovodi do toga da javnost o deci gradi nepotpunu i vrlo često pogrešnu sliku, s obzirom na to da se detinjstvo dominantno predstavlja kroz filter odraslih. Decu treba uključiti ne samo kada se govori o temama iz oblasti obrazovanja i edukacije, već i o nasilju, nesrećama i sistemskim propustima jer su to teme koje imaju izuzetan uticaj na njihov život.
- Promovišite uspehe i dostignuća dece
Budite svesni da mediji imaju ključnu ulogu u oblikovanju percepcije javnosti o deci, pa tako jednostrano i dominantno negativno izveštavanje doprinosi pogrešnoj slici o detinjstvu, dok je sa druge strane, sa aspekta pozitivne psihologije, važno promovisati pozitivne primere i teme jer sama deca uče po modelu i inspirišu ih druga deca.
- Kreirajte sadržaj sa mladima, za mlade, na njihovim kanalima
Mladi ne prate tradicionalne medije jer ne izveštavaju na način i o temama koje ih interesuju, pa samim tim za njih nisu relevantni. S obzirom na to da su deca jedina izvesna budućnost, mediji moraju početi da im se obraćaju kako bi opstali i imali za koga da izveštavaju. Kreirajte sadržaj za mlade i o mladima koristeći kanale komunikacije koje oni koriste (digitalne platforme), u formatima koji su im zanimljivi i o temama koje privlače njihovu pažnju, a najbolji način da to uradite jeste u saradnji sa predstavnicima te generacije.
Ove smernice bazirane su na ključnim nalazima i problemima identifikovanim u CEPROM-ovom istraživanju „Medijska slika dece u Srbiji 2025.” koje je sprovedeno od 1. juna do 10. avgusta i obuhvatilo je izveštavanje o deci u devet dnevnih novina, 20 najposećenijih portala i centralnim informativnim emisijama pet televizija sa nacionalnom frekvencijom, kao i na intervjuima sa medijskim profesionalcima i psiholozima.
Ovaj materijal nastao je na projektu „Medijska slika dece u Srbiji 2025.”, a u okviru šireg projekta „Prava deteta su ljudska prava” koji podržava Delegacija Evropske unije, a sprovodi Užički centar za prava deteta (UCPD). Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM) i ona nužno ne odražava zvanične stavove Evropske unije.
