Kada ste poslednji put pročitali 20 strana knjige bez da koristite telefon, ili napravite pauzu? Upravo tako. Pažnja i opažanje su tokom godina toliko opali da više ne možemo ni ceo film od dva sata da pogledamo bez toga da koristimo telefon. Iz tog razloga mediji su se adaptirali novom rasponu pažnje.
Dužina sadržaja medija se značajno smanjila u odnosu na pre deset godina, što možemo primetiti po popularnosti aplikacija i platformi sa kraćim formama sadržaja. Primer za takvu vrstu medija jesu platforme kao što su Tik Tok, Instagram, Facebook, X (nekadašnji Twitter). Ove aplikacije funkcionišu po principu stimulisanja svih čula u kratkotrajnom obliku. Video snimci privuku našu pažnju u kratkom roku raznim bojama, tekstovima koji prate zvuk, muzika i intrigantne fraze koji će vas navući na taj video, poput – NEĆETE VEROVATI, DA LI JE MOGUĆE, BIĆETE ŠOKIRANI KADA, NIKADA NEĆETE POGODITI, XY (poznata osoba) JE URADIO/LA, TOP 3… Ove forme sadržaja nam pružaju velike količine dopamina za kratko vreme, što nas čini zavisnicima.
Na ovaj način nas mediji navode da gubimo sate i sate na društvenim mrežama i samim tim postajemo zavisnici od istih.
Moramo naglasiti da iza svih napomenutih aplikacija stoji određeni algoritam, koji poprima naše interese i njima se adaptira. Mediji, platforme, aplikacije i tabloidi su izuzetno svesni našeg problema i to koriste da bi profitirali. Izuzetno su svesni da će prosečan korisnik njihove platforme radije pogledati deset video snimaka od deset sekundi, nego jedan kvalitetan od jednog minuta. Mnogobrojni video snimci o istoj temi, uz našu umanjenu pažnju, njima idu u korist, zato što više video snimaka sa više pregleda znači veći profit. Kraći, površni sadržaji dovode do toga da ne dobijamo adekvatne i kvalitetne informacije.
Nerazvijena medijska pismenost takođe dovodi do toga da ne možemo da razaznamo istinite i kvalitetne sadržaje od njima suprotnih, gledamo sve što nam privlači pažnju, a to doprinosi još većem profitu.
Verovanje da čovek ima prosečan raspon pažnje od 8.25 sekundi, što je manje od zlatne ribice koja ima devet sekundi, je izuzetno rašireno. Šta više, počev od 2015. godine, ovaj podatak se raširio internetom, pa je čak stigao i do uglednijih portala poput Times magazina, USA Today, the National Post… Međutim, ova zabrinjavajuća statistika je zapravo lažna vest. Ove brojke se pojavljuju u istraživanju portala Statistic Brain, koje je prošlo kao Microsoft istraživanje, a zapravo je sprovedeno na malom broju ispitanika u Kanadi. Nije moguće pouzdano izmeriti raspon pažnje zlatne ribice, a kod ljudi varira u zavisnosti od brojnih faktora.
Sigurno vam je neko od starije generacije u okruženju rekao kako telefon i internet “zatupljuju” mlade, iako ni oni nisu isključeni iz medijskog uticaja. Oni uglavnom poriču da mediji negativno utiču njih, ali su i oni izloženi štetnim posledicama sadržaja koji konzumiraju. Dok starije generacije više provode vreme gledajući vesti, novine i tabloide, mlađe generacije svoje informacije nalaze na aplikacijama poput Tik Toka i Instagrama. Ovo ćemo dalje obrazložiti u video prilogu, u razgovoru sa kreatorkom sadržaja za mlade, Sarom Miler, i urednicom dopisništva RTS Šabac, Tanjom Dimitrić Mijailović.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Evropska perspektiva mladih u Srbiji: Zašto je Evropska unija značajna za mlade u našoj zemlji” finansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo za evropske integracije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
