Deca predstavljaju jednu od najranjivijih društvenih grupa, a izveštavanje o njima jedno od najosetljivijih pitanja u novinarstvu. Način na koji mediji predstavljaju decu i mlade ostavlja dugoročne posledice – kako na njih same, tako i na stavove društva o detinjstvu, odgovornosti i zaštiti prava deteta.
Uprkos činjenici da se o ovoj temi govori decenijama unazad, praksa pokazuje da se profesionalni i etički standardi pri izveštavanju o deci i dalje svakodnevno krše. Deca se najčešće prikazuju kroz negativne, konfliktne i traumatične teme, dok su njihovi uspesi i dostignuća gotovo potpuno zanemareni. Osim toga, njihov glas i dalje je nečujan ili se nedovoljno čuje u većini medija.
Ovakvo medijsko izveštavanje ima izrazito negativan uticaj na samu decu, ali i na percepciju dece u javnosti jer doprinosi iskrivljenoj slici o njima u javnom prostoru i udaljava nas od ideje da su deca takođe aktivni subjekti društva i nosioci prava na mišljenje i njegovo izražavanje, a ne pasivni objekti tuđih odluka.
Kada je Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM) 2018. godine sproveo svoje prvo istraživanje izveštavanja domaćih medija o deci, nalazi su bili zabrinjavajući. Sedam godina kasnije razloga za brigu sve je više. To potvrđuje naš projekat „Medijska slika dece u Srbiji 2025.” i upravo završeno istoimeno istraživanje sprovedeno kao deo šireg projekta „Prava deteta su ljudska prava”, koji uz podršku Delegacije Evropske unije sprovodi Užički centar za prava deteta (UCPD).
Cilj našeg projekta je da doprinese profesionalnijem, odgovornijem i etički utemeljenom izveštavanju o deci u domaćim medijima, a prvi korak u tom procesu bilo je sprovođenje istraživanja o zastupljenosti i načinima predstavljanja dece u najuticajnijim srpskim medijima. Istraživanje je realizovano od 1. juna do 10. avgusta 2025. godine i obuhvatilo je centralne informativne emisije televizija sa nacionalnom frekvencijom (RTS 1, Pink, Prva, Happy i O2), devet dnevnih listova (Večernje novosti, Politika, Kurir, Alo, Informer, Srpski telegraf, Blic, Nova, Danas) i 20 najposećenijih portala u Srbiji. Za analizu onlajn medija korišćen je uzorak konstruisanih deset dana u navedenom periodu monitoringa.
Vođa istraživanja bio je doc. dr Marko Nedeljković, a tim za analizu sadržaja činili su Bojan Cvejić i Jelena Gajić. Neki od najbitnijih aspekata koji su obuhvaćeni istraživanjem bili su prisustvo dece u medijskim sadržajima, konotacija tema koja se odnose na njih i njihova zastupljenost kao sagovornika, potom poštovanje profesionalnih standarda i Kodeksa novinara i novinarki Srbije prilikom izveštavanja o ovoj društvenoj grupi, kao prostor i vreme koje im se posvećuje u medijskim sadržajima.
Najbitniji rezultati istraživanja biće predstavljeni u publikaciji koja će biti predstavljena javnosti na panel diskusiji tokom novembra 2025. godine. Sve aktivnosti realizovane u okviru projekta deo su napora da se pitanje medijskog predstavljanja dece dodatno osvetli u javnosti, da se doprinese boljem razumevanju značaja ove teme i ukaže na posledice koje neadekvatno izveštavanje može imati na njihov položaj u društvu.
Cilj je da se kroz analizu i predstavljanje trenutnog stanja u medijima, trendova i najčešćih odstupanja od profesionalnih standarda doprinese unapređenju kvaliteta izveštavanja, većoj zastupljenosti dečijih perspektiva, stavova i osećanja, a samim tim i zaštiti prava deteta u javnom prostoru.
